Koristi od aikidoa za starije učenike Aikido je japanska borilačka veština koja koristi bacanja i blokiranja zglobova da imobiliše napadača. Strategija aikidoa je da okrene snagu napada protiv napadača. Da se ovo čini potreban je trening u pravovremenosti, ravnoteži, usredsređenosti i radu poluge. Da bi postao vičan aikidou, učenik mora posedovati istrajnost. Prirodan talenat može da bude preimućstvo ali nije presudan. Kao i druge borilačke veštine, aikido kombinuje fizički trening sa mentalnim i duhovnim treningom, stapajući um, telo i duh. Gledajući neku aikido demonstraciju sa svim njenim kovitlajućim i poput plesa kretanjima i videvši napadače bacane u dramatičnim kotrljajima i padovima, neko bi odmah mogao pomisliti da više od svih borilačkih veština ova sigurno jeste za mlade. E pa nije baš tako. Ja sâma sam počela da učim u dobu od četrdeset sedam godina, nakon jednog ubedljivog razgovora sa svojim sinom, koji je u to vreme trenirao u sklopu nekog aikido programa na fakultetu. Pod vođstvom jednog čudesnog učitelja, trenirala sam do sada šesnaest godina, i lično sam otkrila koristi od aikidoa za starije odrasle. Dozvolite da podelim s vama ono što sam naučila. Prvo, to su fizičke koristi. Nije neophodno raditi drečava kotrljanja i padove da se postane gipkijim. Neophodna zagrevanja pre svakog časa lagano istežu i protežu mišiće i zglobove i blago stimulišu protok krvi i svesnost o energiji u svim delovima tela. Kao što je pomenuto, aikido je veština u pravovremenosti i ravnoteži. Neophodno je podučavati pokretima na usporen način da bi se naučilo da se bude stabilan i jak tokom izvođenja tehnike. Pravilo "prvo zauzmi poziciju, a onda energizuj" znači da učenik mora naučiti gde mu je fizička tačka ravnoteže i da bude sposoban da je automatski nađe i sačuva dok je pod pritiskom. Ovo razvija povećanu svesnost o telu i njegovu kontrolu, i tokom časa i kasnije, povećavajući šanse da se izbegnu sitaucije tipa "padoh i ne mogu d' ustanem". Drugo, mentalna strana. Kad neko izgubi, ili nikad nije ni imao, nadmoćnu snagu gornjeg dela tela, mora da nauči da se brani koristeći nadmoćnu strategiju i taktiku. Postoji i mentalna isto kao i fizička strana učenja borbenih uglova, pravilne distance, nadmoćne pozicije, telesne mehanike i svih drugih aspekata aikidoa. Aikido je borilačka veština koja uvek trenira protiv grupnih napada. Mentalna oštrina, pronicljivost, odlučno je jedna defanzivna prednost. Treće, spiritualna strana. Više nego možda bilo koja druga borilačka veština, aikido ima snažnu duhovnu i filozofsku osnovu. Osnivač, Morihei Uešiba [Morihei Ueshiba], zvan srdačno i prijateljski O Sensei (što znači veliki učitelj), bio je predan miru i rekao je da će aikido dovesti svet u sklad. Aikido se često zove "put sklada", učeći nas da moramo zaštititi ljude koji nas napadaju što bolje možemo, jer svi mi zavisimo jedni od drugih. Na principe budoa [Budo] - iskrenost, ljubaznost, lojalnost, istina, hrabrost, saosećanje, vera i razboritost, pronicljivost - O Sensei je gledao kao na životne vrednosti. Mnogi od nas, u ovom dobu svog života, posebno su zainteresovani za razmatranje vrednosti i razmišljanje o pravom načinu življenja, a aikido, kroz filozofiju njegovog osnivača, obezbeđuje obilnu građu da doprinese takvom traganju. Dodatno, praktikovanje aikidoa zahteva razvoj jedne unutrašnje stišanosti, neophodne za uspešnu odbranu. Trening može biti meditacija u pokretu. Dakle: um, telo i duh. Sve u jednom treningu. Šta bi se još moglo poželeti? A za neke od nas, otkrivanje aikidoa je takođe otkrivanje i ko smo, i načina da budemo najbolji u onome za šta smo sposobni. Autor: Džudit Robinson [Judith Robinson] Prevod sa engleskog:Mića Mijatović
|
