Morihei Uešiba (1883-1969) bio je najveći praktičar borilačkih veština u istoriji. Čak i kao starac od osamdeset godina mogao je razoružati svakog protivnika, savladati bilo koji broj napadača i tuširati protivnika jednim jedinim prstom. Mada nepobediv kao ratnik, bio je iznad svega čovek mira koji se gnušao borbe, rata i bilo koje vrste nasilja. Njegov način bio je aikido, što se može prevesti kao “Veština mira”. Morihei Uešiba je među praktičarima aikidoa poznat kao O Sensei, “Veliki učitelj”.

“Veština mira” je ideal, ali je razvijena u stvarnom životu na mnogo frontova. Morihei je u svojoj mladosti služio kao pešadinac u rusko-japanskom ratu, kasnije se  borio protiv pirata i bandita tokom avanture u Mongoliji, a zatim, nakon što je ovladao brojnim borilačkim veštinama, služio je kao instruktor na japanskim elitnim vojnim akademijama. Kroz svoj život, međutim, Morihei je bio krajnje uznemiren svađama i razdorima koje su mučile njegov svet: borbama njegovog oca sa korumpiranim političarima i njihovim unajmljenim siledžijama, ratnim pustošenjima i brutalnostima vojnih vođa njegove zemlje.

Morihei je bio u spiritualnoj potrazi i transformisao se trima vizijama. Prva se dogodila 1925., kada je Morihei imao četrdeset dve godine. Nakon što je pobedio mačevaoca visokog ranga, time što je izbegao sva njegova sečenja i ubode (Morihei je bio nenaoružan), otišao je u svoju baštu. “Iznenada zemlja je zadrhtala. Zlatna para se pojavila iz zemlje i okružila me. Osetio sam da sam se pretvorio u zlatnu sliku, i moje telo je izgledalo lako kao pero. Odjednom sam shvatio prirodu kreacije: Put Ratnika je u tome da manifestuje Božansku Ljubav, duh koji obuhvata i hrani sve stvari. Suze zahvalnosti i radosti tekle su mi niz obraze. Video sam celu zemlju kao svoj dom, a sunce, mesec i zvezde kao svoje intimne prijatelje. Sva privrženost materijalnim stvarima je iščeznula.”

Druga vizija se dogodila decembra 1940. “Oko dva sata ujutro dok sam vršio ritualno pročišćavanje, iznenada sam zaboravio svaku tehniku borilačkih veština koju sam ikada naučio. Sve tehnike koje su mi ikada predane od strane mojih učitelja pojavile su se kompletno iznova. Sada su bile sredstva kultivacije života, znanja, vrline i zdravog razuma, a ne izumi za bacanje i imobilisanje ljudi.”

Treća vizija bila je 1942., tokom najgore borbe drugog svetskog rata i u jednom od  najmračnijih perioda ljudske istorije. Morihei je imao viziju Velikog Duha Mira, staze koja bi mogla voditi eliminaciji svakog razdora i pomirenju čovečanstva. “Put Ratnika je pogrešno shvaćen kao sredstvo da se ubiju i unište drugi. Oni koji traže nadmetanje čine ozbiljnu grešku. Smrviti, povrediti ili uništiti, najgori je greh koji ljudsko biće može počiniti. Pravi Put Ratnika je sprečavanje pokolja – to je Veština Mira, moć ljubavi.” Morihei se osamio na selu i posvetio posle toga svaki minut svog života prečišćavanju i širenju aikidoa, Veštine Mira.

Suprotno autorima starovremenskih ratničkih klasika kao što su Veština ratovanja i Knjiga pet prstenova, koji prihvataju neizbežnost rata i naglašavaju lukavu strategiju kao sredstvo pobede, Morihei je shvatio da će nastavljena borba – sa drugima, sa sobom i sa okruženjem – upropastiti zemlju. “Svet će nastaviti da se dramatično menja, ali borba i rat nas mogu potpuno uništiti. Ono što nam je sada potrebno jesu tehnike sklada, ne one koje služe svađi. Potrebna je Veština mira, a ne Veština ratovanja.” Morihei je podučavao Veštini mira kao kreativnoj telesnoj i umnoj disciplini, kao praktičnom sredstvu postupanja sa agresijom, i kao načinu života koji gaji neustrašivost, mudrost, ljubav i prijateljstvo. Tumačio je Veštinu mira u najširem mogućem smislu i verovao je da bi njeni principi pomirenja, sklada, saradnje i empatije mogli da se primene hrabro na sve izazove sa kojima se suočavamo u životu – u ličnim odnosima, dok smo u interakciji sa društvom, na poslu i u poslovanju, dok se bavimo prirodom. Svako može biti ratnik mira.

Mada je aikido potekao sa Moriheiem u Japanu, namenjen je da bude poklon čitavom čovečanstvu. Neki su izabrali, ili će izabrati u budućnosti, aikido kao svoj vlastiti poseban Put, praktikujući ga na strunjačama i primenjujući ga u svom svakodnevnom životu. Mnogo više njih je bilo i biće inspirisano univerzalnom porukom Veštine mira i njenim implikacijama za naš svet.

            Božanska lepota

            Neba i zemlje!

            Sva kreacija,

            Članovi

            Jedne porodice.

--

Izvod iz predgovora Džona Stivensa [John Stevens] za Umetnost mira [The Art of Peace].

Onegaishimasu!

Preveo sa engleskog

Mića Mijatović

02. 06. 2008. U Beogradu