|
Sklanjanje sa linije napada
Osnovni princip koji nam omogućava da se sklonimo i od najjačeg napada i da uopšte nastavimo sa izvođenjem tehnika. Neopiranje
Princip poznat i u đudou: “Kad te gura vuci - kad te vuče guraj” u aikidou glasi: “Kad te gura okreni se - kad te vuče uđi”.
Minimalno rastojanje - (MA AI)
Ovde se misli na rastojanje ukija i torija gde uke da bi napao mora da napravi korak ka nama. Narušavanje ovog rastojanja od strane ukija neće nam omogućiti da se na vreme sklonimo sa linije napada tako da poštovanju ovog principa treba posvetiti posebnu pažnju.Ako je ma ai narušen nemoguće je sklanjanje sa linije napada i izvođenje tehnika. Harmoničnost Prilikom uvežbavanja tehnika aikidoa, za posmatrača neupućenog u veštinu, ovaj princip je najuočljiviji. Mnogima zato veliki deo tehnika aikidoa deluju "nerealne". Tehnike BUDO -a, na prvom mestu, treba da nam posluže postizanju harmonije sa samim sobom i našom okolinom (pogledati AGATSU u Aikido rečniku). Ovakav način izvođenja tehnika ne čini ih manje efikasnim, već naprotiv, savršenim. Stupanjem u sklad za zakonima univerzuma znači da se eventualni napadač neće boriti sa nama već posredno sa prirodom i njenim zakonima, a ishod te borbe ne može biti doveden u pitanje. Etika borbe Postoji važna, često nedovoljno uočavana razlika između ratničkih veština i proste tuče. Razliku ne čine sposobnosti, ili poznavanje posebnih zahvata. Izvor svih ratničkih veština je u zamisli da one predstavljaju deo sveobuhvatnog obučavanja čiji je krajnji cilj korenit preobražaj samog bića onoga ko se posvetio vežbanju. Veoma često je ovaj koren zanemaren, omalovažen, ili potpuno odbačen. Kao veština samoodbrane aikido priznaje da osoba napadnuta od druge ima pravo (i naravno uobičajnu instiktivnu potrebu) da sebe brani od napada. Ali kako će sebe odbraniti to će zavisiti od stepena njenog unutrašnjeg razvitka. Ukoliko je onaj koji se brani na niskom mentalnom ili fizičkom nivou, on može reagovati divlje (često neefikasno) i iz dubine svoje nepripremljenosti može traljavo naneti povrede svom napadaču. Ukoliko je obučen u nekoj od borilačkih veština, može hladnokrvno i svesno izazvati ozbiljne povrede po svog napadača ili ga čak ubiti. Korišćenjem aikido principa, naprotiv, nepravedan i opasan napad može biti zaustavljen brzo i sa kontrolom u svakom pogledu. Nikada napadačeva agresija i želja da nas povredi ne smeju biti veće nego što je naše smirenje. Ovo je svakako najteži i najuzvišeniji zahtev koji pred sebe treba postaviti. Aikido nije samo skup poluga i bacanja kojim se protivnik može što efikasnije neutralisati i povrediti. Aikido je sistem koji je ideju viteškog nadmetanja i visokih moralnih vrednosti kojima je težio svaki samuraj postavio kao imperativ. Ideal čojstva ili zaštite drugog od sebe postavljen je ravnopravno uz ideal o junaštvu. Uvodne vežbe Da bi došli do ovog cilja u aikidou se, osim telesnih tehnika, uvežbavaju i tehnike disanja (kokyuwaza ), sabiranja uma, vežbe za ki i vežbe opuštanja. Ovaj unutrašnji aspekt je postojao u svim borilačkim veštinarna i danas se u njihovom proučavanje na zapadu održao jedino u aikidou. O ovim vežbama upoznaćete se na samim treninzima. Na posebnim treninzima, najčešće, izučavaju se tehnike štapa ( JO ), mača ( BOKEN ) i odbrane od noža ( TANTODORI ). Škole borbe ovim oružjima su bitno uticale na formiranje aikidoa i ovim treninzima, bez obzira što se ove tehnike ne polažu za osnovne pojaseve, treba pristupiti predano od prvog dana. Na kraju, treba reći da se aikido u Japanu i po svetu nije širio samo zahvaljujući svojim teoretskim i moralnim postavkama već prvenstveno kao vrhunski borilački odbrambeni sistem. To se najlakše vidi po tome što su prvi učenici koji su prihvatili aikido i ubrzo počeli i sami da ga šire kao učitelji, bili nosioci visokih majstorskih pojaseva u đudou, karateu i drugim japanskim borilačkim veštinama. Između ostalog, zbog svoje izuzetne efikasnosti i ubojitosti tehnika koje se proučavaju u okviru njega, aikido se ne vežba kao sport i ne postoje takmičenja. Pred vama je jedan novi čudesni svet koji će vam doneti mnoga saznanja, prijateljstva i jednu novu veliku ljubav. Tehnike aikidoa
U opštoj podeli sve tehnike možemo podeliti na: - tehnike bacanja (nagewaza)
- tehnike fiksacije (katamiwaza)
- kombinovane tehnike
U zavisnosti od načina na koji uke napada: - napadi spreda
- napadi otpozadi (ushirowaza)
U zavisnosti od vrste napada: - napadi hvatovima
- napadi udarcima
- kombinovani napadi
U zavisnosti od toga gde se izvode tehnike: - napadač i onaj koji se brani na nogama (tachiwaza)
- napadač i onaj koji se brani na kolenima (suwariwazaza)
- napadač na nogama, onaj koji se brani na kolenima (hanmihantachiwaza)
Pojedinačne tehnike na odredjene napade date su u Programu za polaganje. Prevodi naziva tehnika dati su u Aikido rečniku. Samih tehnika aikidoa sa svojim varijacijama ima zapravo mnogo više nego što je to programom za pojaseve obuhvaćeno (po nekim autorima preko dve hiljade). Nemojte da dozvolite da vas ovaj broj obeshrabri! Cilj vežbanja ne treba da bude učenje što više tehnika već ovladavanje opštim principima kroz njih same sa akcentom na “ što bolje, što potpunije” a ne po svaku cenu ”što više, jače, brže "... Studiranju tehnika aikidoa treba pristupiti predano sa maksimalnom pažnjom.
Nastojte da na treninge dolazite 15 minuta pre početka, da odeća u kojoj vežbate služi samo tome, da vodite računa o higijeni. Pošto se vežbanje izvodi bez obuće obavezne su papuče da bi došli od svlačionice do strunjača. "Ne gledajte direktno u oči svoga protivnika: on vas može hipnotisati. Ne usredsređujte pogled na mač: on vas može zastrašiti. Uopšte se ne usredsređujte na svog protivnika: on može upiti vašu energiju. Suština vežbanja je da naučite kako da vašeg protivnika potpuno uvučete u svoju sferu. Tada možete da zauzmete položaj koji želite" Nebojša Oklobdžija 4.dan aikikai
|
