Kratak istorijat drvenog štapa - Jo-a

Jo (čita se djo) se pravi od tvrdog drveta i prosečno iznosi oko 50 inča u
dužini i sedam osmina inča u prečniku. Okruglog je ili
oktogonalnog preseka. Ove dimenzije nisu kritične za tehnike, ali
za vežbanje sa partnerom štap standardne dužine je poželjan, štap
dovoljno dug da prođe ispod vašeg pazuha kada adekvatno stojite.

Jo se ponekad zove štap od četiri stope ili kratak štap, da bi se
razlikovao od dugog štapa ili rokušakua (štapa od šest stopa), i
od polovine batine, palice ili hamboa (štap od tri stope).

Istorija Jo-a uključuje božansko rođenje i plemenito nasleđe. Ona
počinje u ranim 1600. godinama, kada je samuraj po imenu Muso
Gonnosuke meditirao u planinama posle svog prvog i jedinog poraza
od strane japanskog najvećeg mačevaoca Mijamotoa Musašija.
Musoovo omiljeno oružje bio je Bo – dugi štap ili štap od šest
stopa. Mijamoto, koristeći i dug i kratak mač, blokirao je štap
na takav način da Muso nije mogao da povuče svoje oružje
bezbedno. Mijamoto je međutim poštedeo Musou život, i pustio ga
je da meditira o svom porazu.

Rezultat Musoove meditacije bio je “božanski uvid” koji ga je
doveo do toga da razvije jedan kraći štap i odgovarajući stil
borbe. Svoj stil je zvao šindo muso ryu đođutsu, i njime je
pobedio Mijamotoa u drugom duelu. On je takođe poštedeo život
svom oponentu i postao je jedini čovek koji je ikada nadmašio
ovog majstora mačevaoca.

Stoga što je razvijen da se koristi protiv mačevaoca, đođutsu je
veoma uticao na tehnike mača, posebno u udaranju, mačevalačkim
stavovima i dočekivanju dejstva. Jo je takođe motka-oružje i
objedinjuje ubode, zamahe (“čišćenja”), ulazeća kretanja i
dočekivanje dejstva koplja (jari) i helebarde (naginata).

Morihej Ueshiba, osnivač aikidoa, adaptirao je Jo da bi podučavao
principima aikidoa. Njegovo korišćenje ovog oružja zove se
aiki-jo. Aiki-jo podseća na đodo po tome što obe veštine uključuju
mačevanje. Đodo tehnike su često brže i oštrije jer su ugaoni
napadi i odbrane deo njegove borilačke orijentacije. Aiki-jo
tehnike su sporije i mekanije jer kružna kretanja mogu da
smešaju, stope napade i odbrane i tako redukuju stav konflikta.

Jo je tada jedno ponizno, skromno oružje plemenite istorije;
jednostavno oružje sposobno za veoma kompleksan rad.

                                                           preveo sa engleskog Mića Mijatović