Intervju sa Koiči Toheiem [Koichi Tohei], 2. deo

Intervju vodi Stenli Pranin [Stanley Pranin]

Ujedinjenje tela i uma (Šin Šin Toitsu [Shin Shin Toitsu] i Sensei Uešiba [Ueshiba]

Teri Dobson [Terry Dobson] asistira senseiu Koiči Toheiu

Sensei Uešiba je bio jedan pojedinac koji je pokazao šta znači postojati u opuštenom stanju, posedovati istinski ki i imati telo i um sjedinjene. Njegov stav tela bio je čvrst kao stena i nisi ga mogao mrdnuti bez obzira koliko si gurao ili vukao; pa ipak bacio bi me bez napora ne davši mi nikada da osetim da je koristio uopšte bilo kakvu snagu. Bio sam zapanjen da takva osoba doista postoji na ovom svetu.

Više nego išta drugo, ono čemu me je Sensei Uešiba naučio bilo je to da je opušteno stanje najmoćnije. On sam bio je živi dokaz tome.

Mislim da nema nikoga danas ko može istinski ovo da demonstrira na način na koji je on to mogao. Ova doista čudesna osobina koju se tako mnogo trudio da razvije - a ne priče o njemu kako čupa borove iz zemlje i druge koještarije - ono je što treba da pokušamo da ostavimo budućim generacijama.

Zašto je Sensei Uešiba zabranio šiai [shiai] (mečeve)

Sensei Uešiba nije dozvoljavao šiai. U pravom šiaiu cilj je lišiti svog protivnika njegove snage apsolutno i potpuno; ne uspevši da ovo uradite, ne možete tvrditi da ste pobedili. S druge strane, moderni šiai reguliše se pravilima koja su ustanovljena radi bezbednosti i da bi se sačuvali životi boraca, i u okviru ovih pravila su određeni pobeda i poraz.

Ovakva takmičenja, međutim, zapravo su sportovi, i prema tome nisu pravi šiai u pravom smislu te reči. Džudo, na primer, bio je osmišljen tako da su učesnici mogli da ustanu sa strunjača nakon što su bačeni bilo koji broj puta. Ovo je moguće jedino stoga što je džudo sport; u stvarnosti takva se stvar ne bi desila.

U prošlosti šiai je značilo da si ili pokušao da ubiješ ili ozbiljno povrediš svog protivnika, ili si ga u najmanju ruku učinio nesposobnim za dalji otpor. Inače, meč bi bio smatran nezavršenim i bez pobednika.

Budo, po samoj svojoj prirodi ne obuhvata takmičarsku borbu. Ako ispitate te kineske karaktere, naći ćete da oni doslovno znače "način zaustavljanja oružja". Položite svoje vlastito oružje i u isto vreme učinite da vaš neprijatelj položi njegovo. Drugim rečima, poraziti ljude nije cilj; pravi budo je pre upotpunjenje i usavršavanje samog sebe. To je ono što je Sensei uvek govorio.

Da bismo sačuvali svoju bezbednost i svoj život, moramo da ustanovimo pravila. Ali određivati pobedu i poraz u okviru tih pravila automatski nas stavlja u područje sportova. A Sensei Uešiba je bio nepopustljiv celog svog života u pogledu toga da je aikido budo a ne sport.

Čemu je Sensei Uešiba podučavao

I dok je Sensei vrlo držao do ovog osnovnog prinicipa budoa, nikada nas nije doista podučavao bilo čemu o tome na neki konkretan način. Kada smo trenirali svratio bi i rekao nam da "unesemo malo snage [eng.: power] u to." A ipak, kada je sam demonstrirao tehnike bio je totalno opušten! Ono što je rekao i ono što je uradio, drugim rečima, bile su potpuno drugačije stvari.

Takođe je imao naviku da govori fantastične stvari kao: "Bogovi su postali kao dim i ušli su u moje telo," i: "Na celom svetu, prošlom i sadašnjem, čak i među svecima i mudracima, nikada nije bilo nikoga ko bi mogao razumeti šta kažem, i čak ni ja sâm, mada to govorim, ne razumem." E pa sad, šta bismo onda pa mi mogli da radimo sa takvim načinom govora!?

Sensei je bio čvrst kao stena ali takođe i veoma opušten, i ta kombinacija ga je činila ekstremno jakim. Ovladao je opuštanjem potpuno ga integrišući u svoje telo.

Da nisam imao dovoljno sreće da sretnem Senseia Uešibu, verovatno bih proživeo čitav svoj život nikada ne upoznavši taj tip i stepen opuštenosti. Veoma sam mu zahvalan što mi je to pokazao.

Nikada nisam obraćao toliko pažnje na to šta je Sensei govorio, koliko na to šta je činio. Mogao si da ga pitaš sve što si želeo i da nikada ne razumeš njegove odgovore. Samo bi ti pokazao i rekao nešto što bi se svelo na: "Tako se to radi."

Konačno, takođe sam sreo senseia Tempu Nakamuru, od koga sam prvi put čuo reči: "Um pokreće telo." Čuvši to pomislio sam: "To je to! To je sve u vezi s tim! Tako je prosto!" Počeo sam da pobliže tražim tu vrstu stvari i doista sam otkrio da je Sensei Uešiba pokretao tela svojih protivnika tako što je vodio njihove umove (kokoro). I to je radio dok je bio kompletno opušten. Bilo bi dobro da nas je bio tome podučavao ali nije nikada.

Nakon što sam razmišljao o tome neko vreme, shvatio sam da um da bi vodio telo, i da bi vodio um vašeg protivnika, prvo vi sami morate da budete sposobni da kontrološete vlastiti um. Latio sam se sa velikim entuzijazmom da proučavam kako to da radim. Drugim rečima, otkrio sam da je ujedinjavanje uma i tela osnovna potpora aikidou.

Ipak, jer je Sensei nastavio da govori stvari kao: "Tuširaj / fiksiraj svog oponenta jako", kada je podučavao, ljudi su pogrešno interpretirali šta je hteo da kaže. Kada je umro, ta vrsta aikidoa koju je hteo da nam prenese jednostavno je iščezla.

"Četiri glavna principa ujedinjenja uma i tela" kojima sada podučavam u stvari su stvari koje je Sensei Uešiba demonstrirao svojim telom. Šin Šin Toitsu aikido kome podučavam je aikido kome je Sensei Uešiba hteo da podučava.

U velikom delu aikidoa danas, domunđavajući način na koji narod praktikuje dopušta da neefikasne tehnike budu predstavljene kao prava stvar. Takav će aikido biti samo kritikovan i ismevan. Koriste činjenicu da nema mečeva u aikidou i dozvoljavaju sebi da treniraju u dosluhu, domunđavanju. Rezultat je da sebe dovode do samozadovoljstva, uobraženosti i arogancije. Sa smrću Senseia Uešibe, pravi ki i princip ujedinjenja uma i tela iščezao je iz aikidoa.

Vodeći principi za praktikovanje aikidoa

Aikido je kritikovan kao lažan, naročito kada ljudi idu naokolo da demonstriraju koristeći samo svoje vlastite učenike, ne dopuštajući nikom drugom da pokuša, i to je posledica činjenice da je princip ki-ja nestao iz aikidoa.

Greška je misliti da je aikido staza kojom usklađujete vaš vlastiti ki sa ki-jem drugih. Sensei Uešiba je rekao: "Pet i pet za deset, dva i osam za deset." Drugim rečima, aiki je stapanje vaše snage od dve jedinice sa snagom od osam jedinica da se dobije snaga od deset jedinica. Ili usklađivanje vaše snage od pet jedinica sa nekom drugom snagom od pet jedinica da dobijete snagu od deset jedinica. Sensei Uešiba je rekao da je to suštinski princip aikidoa. Međutim, uvek sam govorio da je aikido usklađivanje vašeg ki-ja sa ki-jem neba i zemlje, pre nego sa ki-jem drugih ljudi. Postoje samo jedno nebo i jedna zemlja, i ako stopimo svoja tela s njima, onda će svi ljudi da se stope s nama.

Naši um i telo dati su nam od strane neba i zemlje, i kada možemo da sjedinimo svoj um sa svojim telom, snaga neba i zemlje dolazi izdižući se. Ta je energija inherentna svakom. Ono čemu podučavam je kako doterati i crpsti tu energiju.

Aikido zabranjuje mečeve jer se mečevi tiču pitanja pobede i poraza. Ne bi bilo problema ako mečevi ne bi imali veze sa pobedom i porazom, već pre s tim koliko možemo ujediniti um koji nam je dat od strane neba i zemlje da bismo otkrili svoj pun potencijal kao ljudskih bića. S tim na umu osnovao sam ono što nazivamo Šin Šin Toitsu Aikido Takmičenje [Shin Shin Toitsu Aikido Competition], jedan program koji ne služi za razmetanje tehnikama nalik cirkuskim ili drugim kuriozitetima, već pre nešto što služi kao mogućnost da se testira sjedinjenje uma i tela koje svako ima potencijal da postigne. Ovaj program nije ograničen samo na članove Ki Društva [Ki Society]; svako može da učestvuje. Ali oni koji nisu sposobni da ujedine svoj um i telo neće otići baš daleko u ovom nadmetanju.

Podučavao sam ujedinjenju uma i tela ljude kao što su bezbolska zvezda Sadaharu Oh i sumo rvač Čijonofuđi [Chiyonofuji]. Činjenica je da nema ničega da se izgubi u vežbanju ovoga, nema nikakvih negativnih aspekata. Pre neki dan podučavao sam čak Jomiuri Džajants [Yomiuri Giants] bezbol tim.

Sve čemu se nadam jeste da podučavam ujedinjenju uma i tela. Hoću da ljudi svuda u svetu imaju mogućnost da učine svoje živote - koje, što se samo po sebi razume, imaju samo jednom priliku da žive - značajnim kroz duh Šinšin Toitsu Aikidoa.

(Intervju dat 8. februara 1996. u štabu Ki Društva u Tokiju.)

Profil Koiči Toheia

Rođen 1920. u Tokiju preselio se veoma mlad u Točigi [Tochigi] prefekturu gde je proveo svoju mladost. Krhko zdravlje tokom detinjstva sililo ga je da često posećuje bolnicu. Na očevo insistiranje odao se džudou. Pošto je osnažio svoje telo do izvesnog stepena, u petnaestoj je zaradio svoj crni pojas a u šesnaestoj je pristupio pripremnom programu univerziteta Keio. Nastavio je da praktikuje džudo sa entuzijazmom, ali je navukao pleuritis kao rezultat preteranog treniranja i bio prisiljen da se povuče iz škole na godinu dana. Tokom tog vremena posvetio se samostalnom treningu kroz misogi kokjuho, zen i druge tipove disciplina.

U devetnaestoj sreo se sa Morihei Uešibom i postao njegov učenik. U kratkom razdoblju od pola godine postao je osnivačev predstavnik (dairi) i, imajući tek da primi neki oficijelni rang u aikidou, bio je poslan da podučava na Policijskoj akademiji Nakano i u privatnoj školi Šumeia Okave.

U dvadeset trećoj pozvan je u vojnu službu i naučio pod vatrom tajnu usmeravanja ki-ja u "jednu tačku" u donjem stomaku (seika no itten). Između 1953. i 1971. posetio je Sjedinjene Države petnaest puta, podučavajući i šireći aikido i principe ki-ja. Tohei je stekao deseti dan u aikidou 1969. Služio je kao direktor šihana (Šihan Bučo / Shihan Bucho i direktor (Riđi / Riji) Aikikai-a do napuštanja ove organizacije 1974.

Tohei je osnovao Ki Društvo [Ki Society] (Ki no Kenkyukai / Ki no Kenkjukai) 1971. (priznato kao neprofitabilna organizacija 1977.), kojom još uvek predsedava. Ki Društvo je jedina organizacija u Japanu specijalizovana za ki trening koja je priznata kao neprofitabilna organizacija od strane Ministarstva javne socijalne pomoći.

Preveo sa engleskog
za Aikido žurnal
Mića Mijatović
28. 11. 2007. u Beogradu
Izvor: Aikido Journal br. 109 (jesen/zima 1996.)
Prevod integralnog intervjua
publikovan na vebsajtu AK Arena
uz dozvolu Aikido žurnala