Izjednačavanje slabog sa jakim

Fizika sila u aikidou:

izjednačavanje slabog sa jakim

Autor Džerl Voker [Jearl Walker]

Napomena izdavača: Ovo je drugi u seriji članaka o fizici sile. Prvi je članak bio “Fizika sila u džudou”. Ovaj će članak na sličan način istraživati neke od osnova fizike sila, rotaciju i torziju u aikidou.

Kao i džudo, aikido je borilačka veština koja zahteva izvesno intuitivno razumevanje fizike sila, torziju, stabilnost i rotaciono kretanje. Ovaj članak ispituje nekoliko osnovnih aikido tehnika. Gracioznosto koju svaka od njih zahteva nije lako preneti, ali svaka tehnika može se razložiti na komponente koje mogu biti ispitane u terminima klasične fizike. Eksperimenti koje ću opisati iziskuju stvarno izvođenje ovih tehnika, ali njih treba da radite samo pod nadzorom stručnjaka, pošto aikido ukoliko se izvodi netačno može biti opasan po vas i vašeg oponenta.

Aikido je sličan džudou u tome što traži da se naruši oponentova stabilnost. Aikido, međutim, relativno je moderna forma borilačke veštine koja uključuje tehnike iz brojnih drugih borilačkih veština. Odlikuje se svojim čvrstim kodeksom izbegavanja povređivanja oponenta. Otuda to je oblik samoodbrane pre nego neki sport kao što je džudo. Ne uključuje tehnike koje se mogu smatrati napadima. Mislim da je najteži od svih borilačkih veština za učenje. Zahtevnost u pogledu veštine, gracioznosti i proračunavanja vremena može se meriti sa onima u klasičnom baletu.

Aikido koristi mnoge iste principe fizike koji se mogu naći u džudou. Pretpostavite da vas vaš oponent uhvati za zglavak otpozadi. U jednom aikido manevru, glatko spustite svoje telo dok uzdižete zglavak naviše i preko svoje glave prema napred.

Vaš se oponent drži vaših zglavaka ali je doveden napred vašim spuštanjem i neznatnim naginjanjem napred. Njegova je pozicija prema tome nestabilna jer je centar njegove mase sada neznatno ispred njegovih stopala.

Povlačite svoju desnu nogu unazad u spuštate se na desno koleno. Vaše ruke i torzo dovedeni su napred i nadole u širokom luku. Stoga što je prvi deo ovog kretanja naveo vašeg oponenta da se čvrsto drži vaših zglavaka, sada biva bačen preko vašeg tela ispred, prevrćući se preko glave.

Kao i u mnogim slučajevima u aikidou, vaš oponent u stvari baca sam sebe. On ne može da spreči vaše kretanje napred usled nestabilnog stava u koji ga inicijalno postavljate. Čak i ako je teži od vas, ne može da zaustavi kretanje vučenjem vaših uzdignutih zglavaka naniže. U takvom položaju može da vuče jedino duž vaših ruku. Torzija usled takvog vučenja je nula jer nema “poluge” (opisano u Delu I ove serije, “Fizika sila u džudou: izjednačavanje slabog sa jakim”). Zapamtite, poluga je vertikalna od tačke obrtanja (u ovom slučaju vašeg ramena) na liniju kroz koju prolazi sila. Čak i ako je težak ili jak, on ne može da rotira vaše ruke jednom kada su mu ispravno postavljene iznad vaše glave.

Mnoge tehnike u aikidou koriste skretanje sile koja je usmerena na vas. Pretpostavite da vam napadač upućuje udarac u lice. Direktno zasutavljanje ovog udarca iziskuje veliku silu sudara koja može naneti povredu. Mudrija tehnika je da skrenuti udarac. Mada je velika sila neophodna da se udarac direktno zaustavi, samo je mala sila potrebna da se on skrene.

Mada najveći broj poklonika Zapadnog stila borbe smatra napad preimućstvom, u aikidou je napadač u daleko nepovoljnijem položaju usled momenta sile ovog udarca. Možete koristiti njegov momenat sile da ga bacite na strunjače.

Pretpostavite da napadač zakorači napred svojom desnom nogom i sečimice krene da zada udarac u vaše lice bridom svog desnog dlana (tipičan napad u Zapadnim stilovima borbe i karatea). Vi kliznete svojom levom nogom unazad dok parirate njegovom udarcu svojom levom rukom. Ovo pariranje ima svrhu da skrene udarac, ne da ga zaustavi niti čak da ga uspori, pošto bi svaki od ovih efekata zahtevao snagu sa vaše strane. Tokom pariranja vi vodite desnu ruku napadača naniže u zahvat vaše desne ruke. I dok se još uvek ne borite protiv momenta sile njegovog udarca napred, vučete ga okolo u kružnom kretanju koje ste započeli povlačenjem svoje leve noge.

Napadač je bio relativno stabilan na vučenje direktno napred usled svoje ispruženog desnog stopala, ali je veoma nestabilan na vučenje napred i njegovo ulevo. U takvom pravcu njegov centar mase ne mora mnogo da se pomeri pre nego što postane nestabilan i zreo za pad. Prema tome, kako nastavljate da kružite, vučete ga u tom pravcu. On je sada u ozbiljnom dvostrukom nepovoljnom položaju. Prvo, uveden je u kretanje napred koje bi zahtevalo znatnu silu da bude zaustavljeno, čak i od njega samog. Drugo, vaše vučenje i njegovo kretanje uklanjaju njegov centar mase sa njegove osnove oslonca.

Da biste završili bacanje, rotirajte napadačevu desnu ruku naniže dok zakoračujete levo unazad. Izvrnite njegov zglavak naopako i savijte njegovu ruku oko njega. Na ovoj tačci nemoguće mu je da spreči bacanje. Sada je van ravnoteže i potpuno nemoćan da zaustavi svoje vlastito kretanje. Takođe ne može da se izvuče iz vašeg zahvata jer ste mu savili ruku u zglavku. Iako njegove ruke mogu biti jake, ne može sprečiti torziju koju pravite kada gurate njegovu ruku oko njegovog vlastitog zglavka. Bacate ga na strunjače.

Kako bi se u karateu baratalo udarcem u glavu? I korejskom stilu karatea, poznatom kao “tae kwon do”, učili su me da pariram udarcu sečimice jakim udarcem preko oponentove ruke. Skretanje je bilo važno ali i kontriranje udarcu velikom silom. Sila je delovala protiv sile, i obično bi jača osoba pobedila (ja sam retko bio ta osoba).

Nasuprot ovome, kružno kretanje se koristi u aikidou i za skretanje i da bi se pomoglo izbacivanju oponenta iz ravnoteže. Pretpostavite da vam neko prilazi straga, posegne oko vašeg tela i pritegne vam ruke sa strane. Treba da posegnete naviše i da držite njegove ruke čvrsto na svojim grudima dok povlačite svoje stopalo napred.

Proračun vremena je kritičan jer želite da pokrećete svoj torzo brzinom koja odgovara brzini vašeg oponenta. Ako odugovlačite, izgubićete preimućstvo iskorišćavanja njegovog momenta sile. Ako se krećete prebrzo, moraćete da ga vučete napred. Morate kliziti svojim desnim stopalom napred tačnom brzinom i onda se iznenada nagnuti napred i rotirati svojim telom udesno.

Ova kombinacija momenta sile vašeg oponenta i vaše brze rotacije izbacuje ga van ravnoteže u desno. On ne može da spreči vaše bacanje jer vaše naginjanje napred dovodi njegov centar mase ispred njegovih stopala. Ne može da se oslobodi iz ovogo kretanja unapred usled njegovog momenta sila koji već postoji, stoga što ste fiksirali njegove ruke i usled njegovog zahvata oko vaših ruku. Centrifugalna sila na njemu tokom vaše brze rotacije je prevelika za njega da bi se njome bavio u toj nestabilnoj poziciji. Otuda on u biti baca sam sebe na patos.

Još dva primera kako aikido koristi malu silu da izvede napadača iz ravnoteže sadrže borbu štapom (zvanim đo) kojima se podučavaju napredniji učenici. Pretpostavite da napadač ubada dugim štapom u vaše područje abdomena, krećući svojom levom nogom tokom zamaha i zabadajući štap horizontalno, držeći ga dlanovima obeju ruku nadole. Bilo bi uzaludno pokušavati da zaustavite kraj štapa. Brzo koraknete unazad svojom desnom nogom tako da vam štap prođe sa vaše leve strane. (Agilnost da se ovo uradi dolazi jedino sa dugim praktikovanjem.) Dok štap prolazi pored vas, okrenite svoje telo prema njemu tako da možete da ga dograbite obema rukama. Vaša je leva ruka ispred spoljnje ruke vašeg napadača. Vaša desna ruka je između njegovih ruku.

Pri zahvatanju štapa vaš cilj nije da zaustavite njegovo kretanje, što bi zahtevalo znatnu silu. Cilj je pre da se taj zamah skrene na gore, okolo na vašu levu stranu u kružnom kretanju, a zatim gore i preko napadačeve gave. Jednom kada se predao zamahu napred, ne može mnogo da uradi da spreči ovo skretanje. Bila bi mu potrebna velika sila da zaustavi taj momenat sila, i ne može da ubode horizontalnu u vaš abdomen dok vuče nadole da spreči vaše skretanje.

Jednom kada imate štap iznad napadačeve glave, lako ga je baciti. Sa svojom levom nogom ispred on je veoma nestabilan na vučenje prema njegovom levom zadnjem delu, jer se u tom pravcu njegov centar mase mora kretati samo na kratkom rastojanju pre nego što nije više iznad njegovog područja podrške. Kada imate štap iznad njegove glave, vučete nadole preko njegovih leđa u tom pravcu. On pada na strunjače na leđa i verovatno ispušta štap.

Pretpostavite da imate štap i odlučan napadač juriša da ga zgrabi za njegov prednji kraj. Dozvolite mu da ga uhvati, ali ga vodite njime (kao da je to šargarepa ispred magarca) tako da on nastavlja svoj juriš. Takođe spustite svoj kraj štapa (kraj koji on grabi) da ga prevarite da se savije nadole.

Jednom kada se predao tom nezgrapnom kretanju i na putu je da pređe na vašu desnu stranu vi podignete svoj kraj štapa nagore preko njegovog lica a zatim nazad nadole preko njegovih leđa. Ako se ovo kretanje izvede brzo, on jop uvek ima jak stisak na štap i prema tome je savijen nazad vašim vučenjem nadole preko njegovih leđa i nastavljenim kretanjem unapred njegovog torzoa. Torzija usled njegove vlastite težine rotira ga na patos oko tačke okretanja njegovog stopala. Njegos stisak na štap takođe dobavlja torziju koja ga rotira. On zapravo baca sam sebe na strunjače usled svog inicijalnog boda u napred i malo usled trika sa vaše strane.

Aikido ima stotine tehnika za korišćenje takvih trikova protiv odlučnih oponenata. U gotovo svima njima malo skretanje sile parira oponentovom udaru i onda ga vodi tako da on baca sam sebe. Kada posmatram aikido majstora kako se brani, kretanje izgeda fluidno i beznaporno, i naginjem da posumnjam da oponent izvodi lažan pad na patos. Pad nije lažan. On tako izgleda jer je majstor utrošio godine razvijajući intuitivan osećaj za osnove fizičkih sila, rotaciju i torziju.

Napomena:

Ovaj je članak editovan radi veće jasnoće. Ovaj članak i prethodni u ovoj seriji, “Priimena fizike sila u džudou”, prvobitno se pojavio u Scientific American, broju od jula 1980, u kolumni “Naučnik amater”. Reprodukovan je uz pristanak Scientific American-a i autora Džerla Vokera. Takođe bismo voleli da zahvalimo Majklu Gudmenu [Michael Goodman] za mnoge ilustracije, koje su se takođe pojavie u originalnom članku, isto kao i Oskaru Ratiforu [Oscar Rattifor] za njegov doprinos prvoj ilustraciji u ovom članku.

Članak © 2002 Jearl Walker
Crtež © 2002 Michael Goodman

Preveo sa engleskog

Mića Mijatović

20. januara 2009.

u Beogradu